Sredstvo za prskanje od koprive
Koristi se za suzbijanje lisnih ušiju, ali i kao foliarno gnojivo (prehrana preko lista). Kilogram svježih kopriva se usitni i prelije s 10 litara vode (po mogućnosti kišnice) i ostavi se da odstoji 24 sata, ne duže jer se smanjuje učinkovitost preparata. U nedostatku svježih kopriva stavi se 100-200 grama suhih. Nakon 24 sata otopina se procijedi, a tim se pripravkom poprskaju zaražene biljke sa svih strana .
Đubrenje
Priprema parcele sastoji se od osnovne obrade, oranja na dubinu od oko 30 cm, tanjiranja ili rotoviranja, kako bi se poravnao i usitnio površinski sloj. Presađivanje je najbolje obaviti ubrzo po iznošenju sadnica iz rasadnika. Pre sadnje parcela treba da se pođubri NPK 15:15:15 mineralnim đubrivima, 500-600 kg/ha, ili 50-60 g po jamici, posle čega se đubrivo pomeša sa zemljom, da ne dođe do direktnog kontakta sa žilama korenovog sistema. Na ovakav način sprečava se eventualno toksično dejstvo jakih koncentracija mineralnih soli i sušenje biljaka u startu. Ukoliko se koristi zgoreli stanjak, 40-50 t/ha, količinu NPK mineralnih đubriva treba smanjiti na polovinu.
Tokom vegetacije treba površinu đubriti sa NPK 8:16:24 ili sličnim, oko 500 kg/ha godišnje. Pošto aronija sporo raste đubriva mogu da se koriste i u trakama na kojima će se saditi i tako ostvariti ušteda.
Prinos i kvalitet plodova najviše zavise od đubrenja i navodnjavanja, uz redovno uništavanje korova.
Najbolja gustina sadnje u klasičnim voćnjacima je 3 x 1,5 m, kojom prilikom se posadi 2 222 biljke po hektaru. Ovakvom sadnjom svaka biljka dobija 4,5 m2 vegetacionog prostora. Sadi se do dubine na kojoj je sadnica bila u rasadniku. Dovoljno je iskopati jame dubine 20 i prečnika 30 cm. Sadnicu pažljivo nagrnuti sitnom i vlažnom zemljom i nagaziti oko nje kako bi se uspostavio dobar kontakt između korena i čestica zemlje, a vazduh istisnuo. Ukoliko je zemlja pri sadnji suva, kao u jesen 2011, treba je zaliti kako bi se sprečio proces dehidracije, jer bi suva zemlja izvlačila vodu iz korena i biljka bi se osušila i pre nego što se primi.
Oko biljaka treba rasturiti sloj slame, minimum pola metra u prečniku, kako bi se sprečila pojava korova oko samih biljaka. Ovaj malč treba obnavljati svakog proleća. Pri tome, stara prostirka se raspada i postaje organsko đubrivo čije sastojke voda unosi u zonu korenovog sistema. Krajnji produkti razlaganja organskih materija su voda, ugljendioksid, minerali i energija, te biljke đubrene organskim materijalima imaju brz rast, dobro zdravlje i povećanu otpornost na sušu, bolesti i razne druge stresne situacije izazvane naglim promenama klime. Kada se govori o mineralima kao proizvodima razlaganja organskih materija, u njih treba ubrojati i azotna jedinjenja kao što su amonijak, nitrati i nitriti, a ne samo kalijum, fosfor, magnezijum, kalcijum i ostale biogene elemente. Najduži efekat od svih organskih materijala koji se mogu koristiti kao đubrivo ima vuna koju treba postaviti u jamu pre sadnje i pokriti je slojem plodne zemlje. Sledećih 10 – 15 godina vuna će postepeno trunuti i snabdevati zonu korenovog sistema azotnim jedinjenjima, najvažnijim sastojcima živih organizama. Treba imati u vidu da je kostur svih organskih jedinjenja ugljenik, koga u atmosferi ima mnogo manje nego što je potrebno biljkama, te otuda đubrenje organskim materijalima ima i ulogu obezbeđenja biljaka ugljendioksidom.
Posjetite nas na Facebook-u